Историјат школе
Школа се у овом месту први пут помиње 1783. године. Претпоставља се да је и она, као и многе друге на овом подручју, страдала у рату 1788. То нам донекле потврђује често овде помињани „Протокол” кусићког проте из 1789. У њему између осталог стоји: „Школске зграде нема, па се деца уче у једној приватној кући”. Када је обновљена стара школа није тачно познато, али постоје индиције да се то догодило 1793. године, када је обновљена и освештена и сеоска црква. Настава се у то време изводила на српском и немачком језику.
Зграда у којој се данас налази основна школа „СаваМунћан” подигнута је 1853. године по свим оновременим прописима, у самом центру села. Тада је школу похађало много више ученика (1900. год.- 200 ученика).
Карактеристике наше школе су пре свега последица специфичности краја у којем школа егзистира. Ради се о пограничној, пољопривредној, релативно сиромашној средини која није у економској могућности да помогне у решавању крупнијих проблема школе. Из тог разлога нашу школу и даље карактерише следеће:
- једина је основна школа на територији општине која од II св. рата није добила нову зграду, па се због недостатка простора настава одвија у две смене;
- школа нема салу за спортске активности па се оне изводе у за те сврхе преуређеној и адаптираној учионици;
- школска библиотека нема свој простор, већ се налази у једној учионици;
- у школи се налази просторија у којој се одвија предшколска настава установе „Анђелка Ђурић”;
Такође, неке од карактеристика наше школе су и:
- добра сарадња са родитељима ученика која се огледа у високом проценту одазива на разне школске акције и активности;
- добра сарадња са бројним институцијама, како на локалном нивоу, тако и шире;
- квалитетан наставни кадар;
- добри резултати ученика на школским, окружним и републичким такмичењима;
- мањи број ученика у одељењима, што омогућава непосредан приступ наставника ученику и квалитетнију презентацију градива;
- стручност и ангажованост запослених.
Пратите нова дешавања у нашој школи.
Кратак историјат села
Крушчица се налази на периферији белоцркванске општине, непосредно уз границу са Румунијом. Налази се североисточно од Беле Цркве и од ње је удаљена око пет километара. Село Крушчица није се одувек налазило на садашњем месту, већ се налазило око два километара источно.
Крушчица спада у групу старих насеља. Село је настало око 1660. године, на узвишењу било је изложено кошави и тешко се долазило до бунарске воде. То је један од узрока пресељења на место где се данас налази.
Ново насеље први пут се помиње 1750. године. Име је по предању добијено по дрвету крушке и тако је настало име Крушчица. Прве куће подизане су на месту где је била једна стара крушка.
Данас у Крушчици живи 864 становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година. У насељу има 338 домаћинстава.
Ово насеље је углавном насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Значајан удео становништва чине и Чеси, а Крушчица је треће највеће насеље Чеха у Србији.
О Сави Мунћану
Сава Мунћан, право име Славко, рођен је 6. јуна 1910. године у Крушчици, где је завршио основну школу, а гимназију је похађао у Белој Цркви (шест разреда) и у Вршцу (два разреда и матура). Године 1930. уписао се на Правни факултет у Београду.
Још као ученик вршачке гимназије, приступио је револуционарном омладинском покрету и био члан прве организације, Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), формиране у Вршцу. Касније као студент, активно је учествовао у раду студентског покрета на Београдском универзитету и био учесник демонстрација и других акција усмерених против тадашњег владајућег режима Краљевине Југославије.
Године 1935. изабран је за секретара Среског комитета КПЈ за Белу Цркву, а после изласка Жарка Зрењанина Уче из затвора, априла 1936. године, успоставио је сарадњу са њим и са Окружним комитетом КПЈ за јужни Банат, чији је Жарко био секретар. Посебно су имали значајне резултате у прикупљању помоћи и слању добровољаца у Шпанију, током 1936. године.
Славко је учествовао у формирању првог партизанског одреда у Војводини — Јужнобанатског НОП одреда, који је 11. јула 1941. године, извео прву оружану акцију код села Војловице. После овога, Славко је прешао у Вршац, где га је 5. септембра 1941. године, на улици препознао један фолксдојчер и пријавио га Гестапоу, који га је одмах потом пронашао. Приликом хапшења Славко је пружио отпор и покушао да се спаси бекством, али када је увидео да је опкољен, извршио је самоубиство да не би жив пао непријатељу у руке.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 7. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.